EMOCIONALNI RAZVOJ

Posted on

Emocionalnim razvojem se označava mogućnost prepoznavanja, pokazivanja i upravljanja osećanjima u različitim etapama života i posedovanje empatije za osećanja drugih. Razvoj ovih emocija, koji uključuje i pozitivne i negativne emocije, je uveliko pod uticajem veze sa roditeljima, rođacima i vršnjacima.
Bebe između šeste i desete nedelje života počinju da pokazuju emocije osmehom praćenim pokretima i zvucima koji predstavljaju užitak. Ovakvi osmesi se razvijaju kao odgovor na osmeh i interakciju majke ili osobe koja čuva bebu. Između trećeg i četvrtog meseca bebe počinju da se smeju, što pokazuje kako razumeju nesaglasnost u pokretima koji odstupaju od standardnih. Od šestog do dvanaestog meseca bebe počinju da pokazuju emocije poput straha, gađenja, besa i tuge, čime skreću pažnju osobi koja ih čuva da doživljavaju neugodnost ili nezadovoljstvo i da im je potrebna pažnja. Bebe će reagovati na svoje emocije u meri u kojoj reaguje osoba koja ih čuva, a zatim će učiti od njihovih emocionalnih facijalnih ekspresija.
U toku druge godine života, klinci počinju da ispoljavaju stid, sramotu i ponos, što predstavlja emocije koje su naučene na osnovu njihove kulture. Kako savladavaju jezik i uče kako da rečima iskazuju svoja osećanja, umeju da pokažu emocije poput naklonosti, zabrinutosti, bola i umora. Sposobnost prepoznavanja i imenovanja emocija, a zatim i kontrolisanje emocionalnih izraza na načine koji su dosledni sa kulturološkim očekivanjima se naziva regulisanje emocija.
Do treće godine, deca počinju da razumeju pravila društva koja se odnose na odgovarajuća i primerena pokazivanja emocija. Osobe koje čuvaju decu im objašnjavaju kako je potrebno emocije poput besa i ljutnje kontrolisati u prisustvu starijih, ali je manje verovatno da će to uraditi i u društvu svojih vršnjaka.
Deca stiču sposobnost menjanja emocionalnih izraza oko četvrte godine. U stanju su da se predstave potpuno suprotno od unutrašnjih osećanja, poput srećnog zahvaljivanja na poklonu koji im se uopšte ne sviđa. Ova mogućnost zahteva kompleksne veštine shvatanja potrebe za promenom izraza, shvatanje percepcije druge osobe, znanja da njihov izraz lica ne mora da pokazuje njihova stvarna osećanja i motivaciju i kontrolu da se realni osećaji uspešno maskiraju.
U periodu od sedme do jedanaeste godine deca ispoljavaju širok dijapazon samokontrolisanih veština. Faktori koji utiču na njihovo upravljanje emocionalnim odlukama uključuju tipove emocija koje su iskusili kao i odnose, godine i pol osobe. Deca razvijaju različita očekivanja koja se mogu javiti kao odgovor od različitih ljudi. Roditelji će lakše rešavati neke emocije dece, za razliku od njihovih vršnjaka koji ih mogu zadirkivatili ili omalovažavati.
Kako školarci kontrolišu svoje emocije i ljude koji ih uključuju, oni razvijaju svoje socijalne veštine. U odnosu na to kako ih shvataju u poređenju sa vršnjacima, dolazi do razvitka bilo samopouzdanja i lakoće u primeni korisnih veština ili se stvara osećaj inferiornosti i neuspešnosti. Na njihovo samopoštovanje utiče to kako osećaju da ih druge vide.
U toku igre, deca poboljšavaju svoje emocionalno sazrevanje i društvenu sposobnost u međusobnim odnosima sa drugom decom. Igra pomaže deci u vežbanju komunikacionih veština kako pregovaraju o ulogama u igri i cene osećanja drugih. Uče o deljenju, čekanju u redu i rešavanju konflikta dok se igraju sa drugom decom. Igra takođe omogućava da se pokažu osećanja i kako da se sa njima nose kroz igru pretvaranja, što im dozvoljava da razmišljaju na glas o svojim iskustvima i osećanjima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *