KOGNITIVNI RAZVOJ

Posted on

Kognitivni razvoj predstavlja prirodni mentalni proces razvijanja opažanja, pamćenja, učenja, mišljenja i drugih svesnih intelektualnih aktivnosti.
Žan Pijaže (1896 – 1980) je razvio sveobuhvatni teorijski okvir za istraživanje intelektualnog razvoja deteta kroz sticanje inteligencije, povećavanje kompleksnog razmišljanja i mogućnostima rešavanja problema, od bebe do odrasle osobe.
Pijaže je podelio faze razvoja po godinama. Od rođenja do 24 meseci je senzomotorni period gde se razvoj posmatra od jednostavnih refleksnih pokreta do više ponavljajućih i koordinisanih odgovora. Preoperacioni period (od 2 – 7 godine) počinje sa povećanim verbalnim veštinama koje postaju više društvene kako dete stari. Dete takođe počinje da razvija intuitivno logično razmišljanje u nekim oblastima. Period konkretnih operacija (od 7 – 12 godine) pokazuje organizovano, logično razmišljanje i konkretno rešavanje problema. Period formalnih operacija, gde misli postaju apstraktne i uključuju prethodno logično razmišljanje, dešava se od 12. godine na dalje.
Igra predstavlja bitan deo u Pijažeovoj teoriji. Ona je sredstvo kojom dete razume svet oko sebe, kao i indikator dečijeg kognitivnog razvoja. Pijaže je odredio da je igra opisana u tri faze: funkcionalna igra (senzomotorna) poput bebe koja hvata zvečku; simbolička igra (iskustvo) koja dodaje konstruktivne koncepte kao i aktivnosti pretvaranja; i igre sa pravilima koje grade društvene veštine.
Marija Montesori je igru videla kao rad deteta. Razvijanje uma je povezano kroz igru pomoću senzomotornih, kognitivnih i socio-emocionalnih iskustava. Igračke predstavljaju alate pomoću kojih deca otkrivaju kako stvari funkcionišu, razvijaju svoju maštu, rešavaju probleme, poboljšavaju kontrolu mišića i uče kako da sarađuju sa drugima.

Kognitivne veštine, ili veštine učenja, se koriste kako bi pomogle proces učenja, analiziranja i skladištenja informacija i osećanja, kao i čitanja reči, razumevanje koncepta i razvijanje mentalnih slika.
Učenje predstavlja kompleksan proces sa dosta međusobno povezanih kognitivnih veština. Neke od kritičnih veština su: pažnja, radna memorija, brzina obrade informacija, dugoročna memorija, vizuelna i čulna obrada informacija, logika i shvatanje. Ove veštine se često prepliću i međusobno su zavisne.
Učenje postaje teško i frustrirajuće kada postoji određena kognitivna veština koja je slabo razvijena. Testiranje kognitivnih veština može pokazati neku od slabije razvijenih kako bi se unapredile i pomogle u procesu učenja. Poboljšane kognitivne veštine dovode do boljeg i lakšeg učenja, što potom omogućava bolji uspeh u školi, na poslu i svim aspektima života.
Nedavna istraživanja o tome kako vežbanje utiče na kognitivne veštine su pokazala kako deca koja su u boljoj fizičkoj spremnosti imaju i bolje razultate u toku školovanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *