TIPOVI IGRE

Posted on

Dečija igra je bogata, raznolika, redovna i konstantno se razvija. Ona može istražiti različite tipove istovremeno, prelaziti iz jednog u drugi i obrnuto. Kao takva, ove definicije su od strane odraslih, za odrasle. Ove definicije nam pomažu da budemo konkretniji u razgovoru o igri, ali su u stanju da uhvate samo uske aspekte bogatstva dečije igre. Ova lista se takođe razvija i ne treba pretpostaviti da će se ikada kompletirati.
Simbolička igra – igra koja omogućava kontrolu, postepeno istraživanje i povećano razumevanje bez rizika od iskorišćavanja ijednog do kraja.
Grublja igra – bliska igra koja ima manje veze sa tučom, već sa guranjem, golicanjem, merenjem relativne snage i istraživanjem fizičke fleksibilnosti. Ovaj tip igre omogućava deci da učestvuju u fizičkom kontaktu koji ne uključuje ili ne dovodi do povreda, a koristi se velika količina energije.
Sociodramatična igra – usvajanje stvarnih i potencijalnih iskustava intenzivne lične, društvene, domaće i međuljudske prirode. Primeri su igranje u kući, pretvaranje u majke ili očeve, organizovanje obroka i slično.
Društvena igra – igra u toku koje se pravila i kriterijumi za društveno učestvovanje i interakciju otkrivaju, istražuju i dopunjuju. To je zapravo bilo koja društvena ili interaktivna situacija koja sadrži očekivanja od svih da će se ponašati po pravilima, poput društvenih igrica, razgovora, ili zajedničkog pravljenja nečeg.
Kreativna igra – igra koja omogućava nove odgovore, transformaciju informacija, svest o novim konekcijama, a sa elementom iznenađenja. Omogućava deci da kreiraju, istražuju, isprobavaju nove ideje i koriste svoju maštu.
Igra komunikacije – igra korišćenjem reči, nijansi i pokreta, poput pantomime, pričanja viceva, glume, pevanja, debate, poezije, razgovora preko telefona ili interneta, igre sa loptom.
Dramatična igra – igra koja dramatizuje događaje u kojima dete nije direktni učesnik. Na primer prezentovanje televizijskog programa, događaji na ulici, religiozni ili praznični događaji.
Duboka igra – igra koja omogućava detetu da se nađe u susret sa rizičnim ili čak potencijalno smrtonosnim iskustvima, kako bi razvilo veštine preživljavanja i pobedilo strah. Tu spada paljenje šibica, pobeđivanje straha od visine, zmija, mraka. Neka deca pronalaze snagu koju nisu ni sama znala da poseduju kroz penjanje uz stene, podizanje teških stvari, vožnje rolera ili bicikle sa preprekama, skakanja sa velikih visina padobranom.
Istraživačka igra – igra kojom se pristupa realnim informacijama koje se sastoje od manipulativnog ponašanja kao što je to rukovanje, bacanje, udaranje ili savijanje objekata. Ovo podrazumeva istraživanje nekih objekata ili prostora, i bilo manipulisanjem ili pokretanjem, procenjivanje njihovih osobina, mogućnosti i sadržine.
Igra pretvaranja – igra u kojoj se svet oblikuje po želji deteta, a koji je teško da se realno ostvari. Ovakav tip igre dozvoljava neograničeno ispoljavanje dečije mašte. Pretvaranje u pilota koji leti oko sveta, biti u mestu poput džungle ili mora, vožnja automobila, biti u veličini zrna graška ili ogromnog diva – lista je bez kraja kao i mašta.
Imaginarna igra – igra u kojoj se konvencionalna pravila, koja upravljaju fizičkim svetom, ne primenjuju. Pretvaranje da su drvo ili brod, ili da maze psa koji nije tu.
Lokomotorna igra – pokreti u bilo kom ili svim pravcima. Primeri su žmurke, jurnjava, penjanje po drveću.
Igre majstorstva ili vičnosti – kontrola fizičkih i afektivnih sastojaka sredine. Ovde spada kopanje rupa, pravljenje logorske vatre, podizanje šatora.
Igra objektima – igra koja koristi neprekidne i interesantne sekvence manipulisanja i pokreta očiju i ruku. Ovde spada bilo koja upotreba i istraživanje novih stvari kao što je četkica za slikanje, šolja, komad odeće.
Igra uloga – istraživački načini postajanja, mada normalno ne intenzivne lične, društvene prirode. Na primer, četkanje metlom, vožnja automobila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *