MOTORNE VEŠTINE

Posted on

Motorne veštine se odnose na razvijanje motorne kontrole, preciznosti i tačnosti pri osnovnim i kompleksnijim pokretima. Ovde su uključeni pokreti mišića u telu, a dele se u dve grupe: krupne motorne veštine i fine motorne veštine. Krupne motorne veštine koriste veće pokrete ruku, nogu, stopala ili celog tela pri obavljanju aktivnosti poput puženja, trčanja i skakanja. Fine motorne veštine predstavljaju manje akcije korišćenjem ruku, zglobova, prstiju, stopala, usana i jezika pri obavljanju aktivnosti kao što je hvatanje predmeta ili korišćenje jezika i usana kako bi se osetio ukus nečega. Obe veštine se obično razvijaju zajedno, s obzirom da je njihova koordinacija neophodna za mnoge aktivnosti.
Razvoj krupnih motornih veština se dešava uglavnom u toku detinjstva a u relativno kratkom periodu vremena. Ohrabrivanje razvoja krupnih motornih veština zahteva sigurno, otvoreno mesto za igru sa drugom decom, kao i sa odraslima koji će nadgledati. Iako postoje prekretnice u razvoju koje se mogu posmatrati, deca do njih dostižu različitom brzinom i treba im omogućiti da steknu i krupne i fine motorne veštine sopstvenim tempom.
Bebe prvo nauče da podižu svoje glave i ramena, zatim postepeno prelaze sa okretanja na stomak, dok na kraju puze. Kako počinju da se penju i održavaju sopstvenu težinu u stojećem položaju, razvijaju mogućnost hodanja. Fine motorne veštine kod beba zahtevaju koordinaciju očiju i ruku, i mogućnost da uhvate neki predmet. Početno hvatanje predstavlja držanje objekta svim prstima i palcem na čudan način i težak za rukovanje. Oko dvanaest meseci hvataju stvari između palca i kažiprsta, što im omogućava da se lakše rukuje objektima i da ga bolje drže.
Deca koja su već prohodala, mogu da trče, da se penju uz stepenice i kreću sa šutiranjem i bacanjem lopte, ali će im biti malo teže da loptu uhvate. Fine motorne veštine postaju sofisticiranije jer sada već mogu da šaraju bojicama, okreću stranice knjige i ređaju plastične blokove. Dominantnost bilo leve ili desne ruke se obično ispoljava u ovom periodu.
Predškolska deca mogu da poskakuju, preskaču objekte, i hvataju i bacaju lopte sa većom preciznošću. Razvoj delikatnijih finih motornih veština predstavlja izazov koji zahteva strpljenje, koje predškolska deca nemaju dovoljno. Njihov centralni nervni sistem je jošuvek u procesu sazrevanja kako bi dovoljno uspešno preneo kompleksne poruke od mozga do njihovih prstiju.
Školarci voze bicikle, preskaču vijaču i igraju raznovrsne igre sa loptom koje zahtevaju koordinaciju očiju i ruku, vizuelnu percepciju i koordinaciju. Umeju da crtaju, slikaju i slažu slagalice. Deca nastavljaju razvoj svojih finih motornih veština kroz sport, hobije, upotrebu kompjutera i sviranje muzičkih instrumenata.
Deca napreduju u razvijanju motornih veština kako njihov um sazreva i razvijaju se mišići. Ove veštine se postepeno stiču kroz konstantnu interakciju i vežbu, a sa dovoljno prakse postaju poput svakodnevnih aktivnosti. Veština učenja je proces koji uključuje i brzo i sporo učenje. Na početku deca uvežbavaju zadatke i postepeno dolaze do poboljšanja. Nekoliko nedelja kasnije, kada se vežbanje završi, obično postoji značajan napredak, što je poznato kao spora komponenta učenja, gde um konsoliduje veštinu. Nova veština ide od aktivnog napora do automatske mogućnosti. Aktivnosti poput vožnje bicikle predstavlja veštinu koja ostaje sačuvana u umu do kraja života.
Motorne veštine se kombinuju sa čulnim, senzornim veštinama, poput vizuelnih, slušnih i taktilnih sposobnosti, kako bi se razvila sve složenija ponašanja. Perceptualno – motorne veštine uključuju svesnost tela, prostornu svest, svest o pravcu i vremenu. Svest o telu je dečije razumevanje sopstvenih delova tela, šta mogu da urade i kako da ih efikasno koriste. Prostorna svest je razumevanje količine prostora koje telo zauzima. Svest o pravcu se odnosi na razumevanje pravca i objekata u prostoru. Svest o vremenu je razumevanje veze između pokreta i vremena, koji uključuje i ritam i sekvence.
Sposobnost dece da obavljaju krupne motorne veštine je direktno povezana sa njihovom fizičkom spremnošću. Ukoliko se dete oseća kompetentno pri kretanju, rado će se uključivati u razne aktivnosti, poput preskakanja konopca, penjanja uz drveće ili ljuljanja na igralištima. Ukoliko se dete oseća nekoordinisano ili trapavo, izbegavaće pokrete i neće aktivno tražiti da učestvuje u igranju. Slabe navike kretanja često ostaju i po odrastanju, što dovodi do toga da fizički neaktivnog dete preraste u neaktivnu odraslu osobu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *