Koordinacija predstavlja sposobnost da se razvijaju obrasci kretanja sa efikasnom integracijom vizuelnih informacija sa pokretanjem udova. Kako bi se napravio najmanji pokret potrebno je da skeletni sistem, mišići i nervni sistem rade zajedno, dok hodanje zahteva pokretanje 54 mišića u stopalima, nogama, kukovima i leđima.
Kod dece se koordinacija motornih veština razvija kako odrastaju i upoznaju nove aktivnosti. Nove veštine kod mlađe dece predstavljaju lokomotorne, manje motorne veštine i stabilnost, gde sve zahtevaju koordinaciju. Lokomotorna kretanja, poput trčanja, skakanja i penjanja, kao i male motorne veštine – bacanje i hvatanje, se usavršavaju fizičkim razvojem, iskustvom i vežbom kroz igru. Deca školskog uzrasta poboljšavaju ove veštine i pokazuju bolja dostignuća u fleksibilnosti, balansu, agilnosti i koordinaciji.
Balans i koordinacija su uključeni kada dete uči da vozi biciklu, šutira loptu i penje se uz drvo. Obično preskakanje konopca pomaže u razvoju koordinacije i drugih motornih veština. Deca se razvijaju različitiom brzinom, a postoji veliki broj vežbi koje se mogu raditi kako bi se poboljšala spretnost i koordinacija dok se igraju. Udaranje teniske loptice ili ubacivanje lopte u koš neke su od veština za koje je potrebna vežba.
Igrališta su oduvek pomagala u poboljšavanju dečije koordinacije. Guranje vrteške i ljuljanje sa grede iznad nivoa glave zahtevaju vežbanje kako bi se razvila potrebna koordinacija. Savladavanje izazova na igralištu poput trčanja, penjanja, prolaženja četvoronoške kroz cevi i tunele i pentranja po visokim gredama dovodi do poboljšanja samopouzdanja kod dece, kao i unapređenja motornih veština.
Mnoge inovacije su razvijene u proizvodnji opreme za dečija igrališta kako bi se uveo pokret. Trake koje se pomeraju i neravne površine, rotirajući točkovi, stenoviti zidovi i mreže, kao i druga nova oprema predstavlja pregršt mogućnosti za igru dok istovremeno povećava agilnost, balans, koordinaciju i snagu kod dece.
