PENJANJE

Posted on

Penjanje je jedna od aktivnosti u kojoj deca uživaju od malena. Većina dece voli penjanje i nastoji da se domognu najviše tačke kako bi videla svet oko sebe. Istraživanje predstavlja bitan deo penjanja, bez obzira da li se radi o penjanju uz drveće ili stene. Oni se penju zbog uzbuđenja i osećaja dostignuća kako savladavaju izazove, testiraju svoje mogućnosti i čak se i malo hvale pred drugom decom. Pritisak vršnjaka i ohrabrivanje često motivišu decu da se penju uz različite strukture i da prihvataju izazove. Deca se takođe ne retko nalaze na penjalicama i u okviru dramatičnih, maštovitih ili igri gde se pretvaraju u razne likove iz crtanih filmova ili bajki.
Kada bebe krenu da puze i istražuju svet, ubrzo su već sposobne i da se podignu na ivice nameštaja i podignu iznad manjih prepreka. Kako razvijaju hodanje, neustrašivo pokušavaju da se penju ne videći nikakvu opasnost. Sve do četvrte godine, devojčice i dečaci pokazuju iste mogućnosti u penjanju, dok nakon ove godine dečaci razvijaju veću snagu od devojčica. Do šeste godine, većina dece je u stanju da savlada osnovne zadatke motornih veština potrebne za penjanje na nivou odraslih. Kada napune 9 ili 10 godina, deca postaju svesnija visine i mogu razviti strah. Takođe, tada kreću češće da se bave sportom i manje penju, ali penjanje uz veštačke stene ostaje popularno i kod starije dece.

Deca koja su dobra u penjanju uglavnom imaju vitku građu i dosta su snažna. Lagano se kreću, osvrćući se oko sebe i koncentrišiću se na više stvari odjednom dok se penju. Koračaju naizmenično i biraju najbolju tehniku u odnosu na svaku prepreku. Razvijanje motornih veština je dosta brže kod dece koja se često penju.
U toku penjanja, deca koriste kombinaciju kognitivnih veština, poput memorije, vizuelizacije i rešavanja problema. Takođe imaju fizičke predispozicije koje uključuju svest o telu, prostoru i pravcu, kao i fizičke sposobnosti poput snage, agilnosti, brzine, balansa i koordinacije. Dobra vizuelna percepcija je neophodna kako bi se uspešno postavila stopala i ruke u toku penjanja. Razvijanje ove sposobnosti rezultuje jačom snagom nogu, dužinom udova, lokomotornim veštinama i iskustvu u penjanju. Kako deca postaju bolja u penjanju, postaju bolja i u opažanju razdaljine i dostizanja iste. Deca koja se teže penju mogu biti u manjoj kondiciji, punija ili imati neki fizički nedostatak.
Pored penjanja uz prirodne izazove kao što je drveće, stene ili brda, današnja igrališta nude raznovrsne nove strukture za penjanje. Danas se mogu naći inovativne penjalice, mreže od konopaca, veštačke stene i elementi nepravilnog oblika. Dodate su i interesantne merdevine kako bi penjanje učinile još izazovnijim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *