LJULJANJEEE – LETIM, JA LEETIM

Posted on

Godinama unazad deca uživaju sa ljuljaškama, bilo na igralištima, u parkovima ili u dvorištu. Pomeranje ljuljaške unapred i unazad može biti i opuštajuće i uzbudljivo, u zavisnosti od motivacije deteta. Senzacija letenja i padanja dovela je do toga da se ljuljaške smatraju jednim od najpopularnijih komada opreme na igralištu.
Postoji mnogo vrsta ljuljaški koje su pogodne za decu. Verovatno jedna od najstarijih je ljuljaška od konopca, koja se može vezati za granu drveta i sa konopcima koji su na kraju vezani u čvor ispod obične daske koja predstavlja sedište. Ljuljaške od automobilske gume mogu biti vertikalno povezane jednim konopcem, ili obešene horizontalno pomoću više konopaca ili lanaca koji omogućavaju kružnu rotaciju, ili pak može visiti pomoću dve potpore koje joj daju klasično ljuljanje napred – nazad. Mlađa deca se mogu ljuljati u ljuljaškama za bebe i malo starije koje u potpunosti podržavaju njihova tela. Proizvođači opreme za igrališta nastavljaju da razvijaju adaptivne ljuljaške kako bi se omogućilo i deci sa posebnim potrebama da se ljuljaju.

Osim što predstavljaju aktivnost u kojoj deca puno uživaju, istraživanja su pokazala da je ljuljanje vrlo korisno za fizički, socijalni i kognitivni razvoj dece i takođe se može koristiti u terapeutske svrhe. Fizički, deca razvijaju motorne veštine, uključujući i balansiranje i koordinaciju tela, dok trče ka i uskaču u ljuljašku, ljuljaju druge i iskaču iz ljuljaške. Takođe, razvijaju i fine motorne veštine poput koordinacije prstiju, šake i ruke, snagu stezanja i kružne pokrete ruku i nogu.
Iako ljuljanje može biti usamljena aktivnost, deca obično uživaju dok se zajedno ljuljaju. Kako je obično ograničen broj dostupnih ljuljaški, deca uče kako da budu kooperativna, da dele i naizmenično se smenjuju. Ljuljanje takođe omogućava i takmičenje između dece – ko će se ljuljati više ili ko će prvi stići do slobodne ljuljaške. Socijalni i emocionalni razvoj se takođe obogaćuje u interakciji sa drugom decom. Mlađa deca posebno uživaju u interakciji sa odraslima ili starijom decom dok ih oni ljuljaju. Kada dovoljno odrastu i nauče to sami, tada se mogu skloniti dodatne zaštite koje se inače postavljaju za malu decu.
Ljuljanje pomaže u kognitivnom razvoju jer se deca upuštaju u dramatične igre gde maštanjem pretvaraju sebe u male pilote ili astronaute, na primer. Ovakva igra pomaže deci da stvore mentalnu sliku objekata koji zapravo nisu prisutni.
Čulna stimulacija je naročito pod uticajem ljuljanja. Kako bi deca uspešno stekla neophodne veštine potrebne da se odgovori naglim pomeranjima i gravitaciji, moraju razviti vestibularnu koordinaciju, propriocepciju i vizuelnu percepciju. Vestibularna koordinacija podrazumeva unutrašnje uho i osećaj pomeranja glave kako bi se protumačila brzina i pravac kretanja. Proprioceptivni sistem prima informacije od mišića i zglobova i pomaže pri ravnoteži tela. Vizuelna percepcija se takođe razvija dok se deca ljuljaju i uče kako da protumače sve što vide oko sebe. Deci koja imaju problema sa senzornom integracijom mogu da pomognu terapije koje uključuju različite aktivnosti sa ljuljanjem da bi stimulisale čula.
Sposobnost samostalnog ljuljanja prati napredak nekoliko veština. Početnicima je potrebna pomoć i kako bi se popeli i kako bi se ljuljali, a preferiraju ljuljaške na manjim visinama. Kako deca odrastaju nauče se da se popnu na sedište ljuljaške i da se ljuljaju bez ičije pomoći. Stariji klinci su iskusniji – bolje balansiraju i naučili su sve neophodne pokrete kako bi se lagano njihali do sve većih visina. Uspešna koordinacija savijanja torza i ispravljanja i savijanja nogu daje deci i samopouzdanje, i ona često isprobavaju i rizičnije pokrete poput iskakanja iz ljuljaške dok je još u pokretu ili stajanja na sedištu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *