ZDRAVLJE DECE – GOJAZNOST

Posted on

Gojaznost dece predstavlja ozbiljno zdravsteno stanje koje se javlja kada dete ima težinu daleko iznad normalne za svoju visinu i godine. Posebno je zabrinjavajući porast broja gojazne dece, jer prekomerna težina kod deteta često dovodi do povećanih zdravstvenih problema koji su prvenstveno bili ograničeni na odrasle osobe.
Postoji veliki broj zdravstvenih posledica koje se javljaju kod gojaznosti. Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti uključuju visok krvni pritisak, visok holesterol i abnormalnu toleranciju glukoze. Uzorak dece starosti od 5 do 17 godina je pokazao da 70% gojazne dece ima bar jedan od kardiovaskularnih faktora rizika, dok je 39% njih imalo čak dva ili više. Drugi zdravstveni problemi koji se takođe dosta javljaju su dijabetes tipa 2, astma, apneja i masna jetra. Prekomerno ugojena deca često su na meti socijalne diskriminacije, što dovodi do niskog samopouzdanja, što pak može ometi socijalno i akademsko funkcionisanje i dovesti do depresije. Takođe, javlja se i povećani rizik za probleme sa kostima i zglobovima, što se kasnije može razviti u osteoartritis.
Tokom proteklih 30 godina, broj gojazne dece se utrostučio, gde je u Americi svako treće dete sa prekomernom težinom, a u Srbiji svako četvrto. Pre 30 godina, stil života većine dece omogućavao je i normalnu težinu. Deca su tada išla biciklama ili pešaka do škole, aktivno se igrala u pauzama, učestvovala na časovima fizičkog vaspitanja i igrala se satima nakon škole. Obroci su bili iz domaće kuhinje i sa razumnim porcijama, dok brze hrane i grickalica skoro da i nije bilo.
Deca danas žive skroz drugačijim životima. Pored vožnje kolima do škole, smanjen je broj časova fizičkog vaspitanja, pauze su uglavnom potrošene na mobilne telefone, a retkost je i videti klince kako se igraju nakon škole. Aktivnosti na otvorenom zamenjene su televizorima, video igricama i internetom. Porodice imaju manje obroka iz domaće kuhinje, porcije su dva do pet puta veće nego ranije, gazirana pića, slatkiši i grickalice su svakodnevno prisutni. Takođe, kako roditelji ne daju primer svojoj deci, do šeste godine će dete punije majke 15 puta verovatnije biti gojazno, nego što je to slučaj kod vitkijih žena. Ovo su samo neki od faktora koji su doprineli povećanju broja dece sa viškom kilograma.
Gojaznost se često definiše kao višak telesne mase. Da bi se odredila telesna masa osobe, uglavnom se koristi naučni proračun koji se naziva indeks telesne mase (eng. Body Mass Index – BMI), koji meri težinu u odnosu na visinu. Kod dece, BMI broj se upoređuje sa merenjima druge dece istih godina i istog pola, zbog promena koje se javljaju tokom rasta i razvoja. BMI ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena, ali se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti. Ukoliko je težina deteta na grafikonu rasta ispod 5 percentila smatra se da je dete neuhranjeno, normalna težina je od 5 do 85 percentila, prekomerna od 85 – 95, i gojaznost ide sa preko 95 percentila.
Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, procenat gojazne dece se iz godine u godinu povećava i u Srbiji. U poslednjih 20 godina je ovaj procenat porastao za 60 odsto. Ovde nažalost pratimo svetski trend, gde je kod dece predškolskog uzrasta svako četvrto gojazno.
Smanjenje telesne težine ne predstavlja nimalo lak zadatak. Potrebno je pre svega promeniti navike, kako u načinu ishrane tako i sa fizičkom aktivnošću, ali s obzirom da je zdravlje Vašeg deteta krajnji cilj upornost će se isplatiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *